Iz mog ugla

Svi smo svetlost

Ulazim jutros u petnaesticu i zatičem čoveka koji sedi u invalidskim kolicima, bez noge. Ne mogu vam opisati koliko me je pogodila ta scena. Ali pošto znam da to što sam osetila beše samo moje, moje sećanje, moj doživljaj… To je bio neki bespomoćni i tužni deo mene.Pretužni. Pomogla sam mu da izađe na Zelenom…

Izađite iz uloga…

Izadjite na trenutak iz uloga koje igrate, da ne kažem glumite u filmu u svoga života: majke, supruge, vrednog i posvećenog radnika, sestre, brata, spasiteljice, negovateljice, borca za socijalnu pravdu, doktora, frizera, i na trenutak se usresredite na predeo izmedju srca i stomaka. Tu je centar naše životne svrhe. Setite se sebe kao deteta, razigranog…

Smisao i besmisao

Ovaj svet je zasnovan na različitosti. Samo pokušavaju da nas stave u kalup.Suština svega je nalaženje smisla koji postoji u svakom danu, u svakom satu, u svakom trenutku, do kraja našeg bivstvovanja.Smisao je samo u nama.Nalaženje smisla je naša odgovornost, odgovornost svakog od nas.Jer sve loše u nama dolazi iz besmisla, iz nemogućnosti da nadjemo…

Šta je Život? Šta čini vaš život?

Novi video na kanalu nada marković. Pratite ovde https://www.youtube.com/watch?v=7LKH5GNN_oo&t=41s

O iskrenosti

Kada govorite, govorite u svoje ime. Govorite u ime svojih želja, stremljenja, htenja, mašte, vizije. Govorite u ime svog srca, svoje duše, svog oka, svog uveta, svojih usta, pluća kojima dišete, nogu kojima hodate, ruku kojim pišete i grlite. Govorite u ime sebe i onih koje volite i koji vas vole. Govorite istinu svoje duše,…

Šta je vaša životna svrha?

Prijavite se na youtube kanal – nada marković ovde

Strah od smrti

Nema straha da ćemo otići dokle god nemamo vremena da osetimo to. Dokle god smo toliko strastveno i nesebično zaokupljeni stvaranjem i davanjem svetu, nema straha od kraja. Jer bolest nema tu šta da traži. Kao i nijedna negativna emocija. Tu nema mesta tugi, krivici, strahu, jer je strast za stvaranjem i ta energija toliko…

Šta nam se ovo dešava?

Vrlo dobro je imati na umu u ovom trenutku da se ništa ne dešava slučajno i da se sve zaista dešava zbog višeg dobra.Za celo čovečanstvo.Deseti energetski centar koji se nalazi van našeg tela, oko 10 metara ispod zemlje je u simbolici velikih strahova: od preživljavanja, paničnih napada, straha do bolesti, kolektivnih trauma nas i…

O bolesti i zdravlju

Jednom u dve godine me bolest obori kao letnji pljusak koji potopi sve.Jednom u dve godine počnu iz mene da izlaze demoni. Digne se prašinakoja je čamila čekajući da bude obrisana, počne da se buni ono malodete koje hoće da se igra, koje hoće da leti, da peva…Sve što je progutano na silu hoće napolje.…

Čas života

Koliko bi bilo lepo, o Bože, da su nas u školi učili šta znači prihvatanje, a šta odbacivanje; kako negovati sebe i druge ljude, svoje zdravlje fizičko i mentalno; da su nas učili šta su emocije; šta je strah, bes, tuga, razočarenje; da su nas učili kako možemo svaki dan da ulepšamo sebi i drugima…

Pomilovanje

džabe ti je što si femme fatale ako nemaš osećaj lične vrednosti dzabe ti najlepše noge, grudi, uzak struk i andjeosko lice ako nemaš sapomoštovanja džabe ti pamet i inteligencija ako ne voliš sebe džabe ti ako ti stalno treba potvrda spolja da si vredna, da si dobra džabe što te vole  kad samu sebe…

Ima ljudi koji nekako posive…

Ima ljudi koji nekako posive, pocrne u nekim poznijim godinama. U stvari, ta neka mrena na njihovom licu počinje da se hvata oko pedesete godine, čini mi se. Kao da gube neko svetlo, radost, bistrinu. Prekrije njihovo lice neka tmina, neko sivilo, neka…Ne znam šta. Možda ogorčenje, tuga, neko nemirenje, neki neoprost. Oseća se neka…

Umesto pogovora. Ko si ti?

Ko si ti? Ja sam Sretna. Ko si ti? Ja sam Zdrava. Ko si ti? Ja sam Mirna. Ma ne pitam te TO. Ne pitam te KAKO SI.Pitam te ko si, mislim, čime se baviš,čija si, odakle si, udata si,ženjen,gde radiš. Ma razumem ja šta pitaš. Ali ja ti kažem ko sam, kroz to KAKO…

Čuvajte se praznih bunara

Ne zahvatajte vodu iz praznog bunara. Da, vi isprva znate da je to bunar i da bi tu trebalo da ima vode.Po prirodi stvari, bunar je bunar. Nekada ovakva ili onakva, pijaća ili ne, ali vode ima, dublje ili pliće, ali kažem, po prirodi stvari, trebalo bi da je tu.Ali neki bunari su presušili ili…

O knjizi Oslobođena

O knjizi Oslobođena-Nevena Mitrović, profesor srpskog jezika i književnosti Nevena, beskrajno hvala na ovim rečima, ostaće duboko i trajno zabeležene u mom srcu Promocija 1.11.2019. godine Dobro veče poštovana publiko, beskrajno mi je zadovoljstvo i  velika čast što ću imati priliku da sa vama podelim utiske o ovoj izuzetno neobičnoj i sugestivnoj knjizi. Verovali ili…

Sloboda i odgovornost

Dođu dani kada se završava po neki krug ,,pakla”. Dođu dani kada nema dalje. Kada morate da menjate. Navike, posao, partnera, sebe. Dođu dani kada morate da izađete iz pakla prividne zone komfora. Kao, sve je ,,dobro“, sve ,,funkcioniše, ali u stvari sve u VAMA vrišti. Ja sam se jednom oslobodila stalnog i ,,sigurnog“ posla.…

Završite vi i te velike škole, ali ako ne znate da gledate zvezde, ne vredi!

Poručujem roditeljima, svima….Ne, ne, ne!Vi kada pričate o nekome pričate koje je škole završio, gde radi, šta je ,,postigao”, ….Slušam, slušam, slušam, samo slušam…,,On je uspešan gradjevinac”….,,Predaje na Oksfordu”,,………………Uspešan, uspešan, uspešan….!!!Jako visoki kriterijumi se predočavaju deci…Još ako su senzibilna pa to upijaju i ne mogu da dodju do sebe, bivaju preplavljena…Iz čiste ljubavi žele da…

Oslobodjena str. 178

Novembar 2015.Dođe mi tako često da želim da budem sasvim sama. Bez muža, deteta,svega što znam i ne znam, svih koje poznajem i ne poznajem. Da budempotpuno sama, ogoljena, sirova, onako, da ništa ne moram da pričam,da razmišljam kako ću i šta ću. Da plačem, da pišem, da se smejem, davičem, da skačem, da pričam…

O nezaštićenosti…

Najgori osećaj je da te nisu zaštitili a mogli su. Gori osećaj čini mi se nego kad neko direktno zlostavlja. Gori. Gore je kad neko gleda zlostavljanje i nemo stoji. Posmatra. A po prirodi stvari, instinkt, nagon, priroda je takva, ljudi, ljudska priroda je takva, i moja, da skačem kada napadaju. Nekog mog ili bilo…

I tako ljudi odu u tišini…

I TAKO LJUDI odu, umru i biva sahrana.  I na toj sahrani svi plaču, žale, a čovek je bio sam, živeo sam, niko mu nije dolazio da ga pita nesto, da ga poseti, da mu donese nesto. Nije on ni tražio, takav je, nije znao da traži. Nije ni kukao, nije se žalio, jednostavno je…

O dojenju i odvajanju od dojke

Dragi moji, sinoć sam pokušala da odvojim svoju 18-mesečnu ćerkuod sise, što bi rekli stariji. Podržavam dojenje, nema ništa lepše i ništaprirodnije od toga i stvarno mi nije do kraja jasno (koliko god ja bilatolerantna prema različitostima), zašto žene to izbegavaju. Drage moje mame. Nema veće injekcije ljubavi, pripadanja, poverenjaprema svetu i prema ljudima, od…

Da li biste mogli?

Zamislite da Vama, baš Vama, sva bogatstva ovoga sveta dolaze u susret. Svo obilje, sve što ste ikada želeli, apsolutno sve Vam je tu sada, baš tu nadohvat ruke, sve je Vaše, samo trebate to da uzmete, da pružite ruku, da otvorite ruke u zagrljaj, da otvorite šaku, da otvorite srce, da se otvorite, da…

Zahvalnost za bol

Iako je on ,,neodgovoran”, a ja ,,odgovorna”, ja duboko prihvatam sebe. Iako sam besna i nervira me njegova ,,neodgovornost”, ja duboko prihvatam sebe. Jer to što me nervira je potisnuto moje. A potisnuto moje je ono što ja ne smem da budem. Zato dajem sebi dozvolu da budem ,,neodgovorna”. Da budem kao dete. Bezbrižna i…

Ko ti uskraćuje slobodu?

Bejah u jednom prostoru, na jednom mestu gde osetih-nisam slobodna. Nisam radosna. Ali, zapitah se, ko tebi uskraćuje tu slobodu, do ti sama sebi? Ko tebi uskraćuje radost do ti sama sebi? Zašto ,,ne možeš” tu, baš tu biti slobodna i radosna? Ne, ne bežati.. Ko ti steže grlo do ti sama sebi? Da, nekada…

Nekada nije dovoljno biti lekar

Moja priča je počela da leči mene, a zatim i posetioce mojih predavanja, tek kada sam počela da je delim. Prvo predavanje, ali dosta stručnije i znatno proširenije za kolege lekare, psihologe i psihoterapute, održala sam u Moskvi prošle godine, a potom sam rešila da ga održim i u Srbiji. Verovala sam i verujem da…

U svakom od nas je sve

U svakom od nas je sve. Tako barem kažu glumci, a i ja, da vam pravo kažem, imam takav osećaj. I masovni ubica, i prostitutka, i narkoman, i dobročinitelj, i prosvetitelj, i učitelj. I genije i glupan. Zavisi samo od toga koliko prihvatimo  to sve što je u nama. Nekada osetim takav priliv agresije da…

Sramota je osećati ili šta nas to uče u školama?

Napisali ženi ,,psihička napetost”. Invalidska penzija-preispitati. Pričam sa ženom -sposobniju i inteligentniju osobu nisam upoznala. Ali previše stroga prema sebi. Fali radosti. Igre. Osećaja. Žena utučena i demoralisana od konstatacije lekara kao ljudima kojima se bezuslovno veruje. Veruje se medicini i medicinskim dijagnozama. Veruje se i tako se boji život. Ako vam kažu da ste…

Gde je nestao moj život?ili o stranputici…

Pitanje koje često čujem. Posebno od žena. Odgovor je jednostavan. Nestao je u pravilima. Nestao je vaš život u tome čemu su Vam napunili svaki delić mozga, a vi prihvatile i usvojile kao konačno, jedino, neizbežno i neizostavno. To robovanje pravilima kojima nas uče ne samo roditelji već čitava savremena civilizacija. Život i osećaj unutrašnje…

Neko VAS treba

Kad god ste odsutni duhom, u sopstvenim mislima, planovima, zebnjama, strahovima, prelistavanju dogadjaja-šta sam rekla, kako sam rekla, da li je dobro ili nije ili nije dovoljno dobro ili sam pogrešila …Da li sam uradila i kad ću uraditi i šta još sve imam…Vidi kakva mi je kuća, vidi kakva mi je kosa, vidi fali…

Kratko o primanju

  A možda vi i ne umete da primite, ne možete? Možda vam je posuda prepuna ljutnje, tuge, besa. Prepuni ste, nema mesta da se primi ljubav. Niste oprostili, niste ostavili, niste prosuli, niste očistili, niste zaboravili i… nema mesta. U punom autobusu nema mesta. Moraju da izađu na sledećoj stanici kad se ukaže prilika…

Ako želite da je Vaše dete dobro i poslušno, obavezno pročitajte!

Da li je dobra? Da li sluša? Uhvatila sam sebe kako po inerciji pitam … Ne, to nisu moje reči, to su reči koje sam usvojila, koje sam zapamtila, koje su kliše…Biti dobar i poslušan. Ali to baš nisu moje prave želje za našu decu… Želim da bude ,,dobra”, ali prvo za sebe, da prvo…

Plače, ali poslušna je!

Prolazim pored vrata vrtića, čujem, plače. Onako tužno. Izlazi vaspitačica, kaže: ,,Ali ne brinite ona nas sve SLUŠA, POSLUŠNA JE!” Ja kažem:,,Ne brinem se ja da li je ona poslušna ili ne, nego da li je tužna, besna, uplašena, zašto plače…” ,,Pa kako ćete to da znate,” pita me ona. ,,Pa evo, i sad znam,osećam…

oh, kad bi se samo pustila…

Kad bi samo otpustila taj grč, tu snagu, tu silu, to sećanje tog pretka, taj bol, tu tugu koja me drži da se ne dam, da ne dam sebi da budem lagana da poletim, da odletim. Taj grč u mojim jajnicima, mojoj kreativnosti, mom sopstvu, tu pulzaciju koju osećam u centru stvaranja, u centru plodnosti.…

Bezgrešni ste?

Uživeh se u jedan dogadjaj koji se davno desio i osetih ono što sam tada osetila kao mala. Mučninu u karlici, gadjenje, teskobu u želucu, gadjenje, gadjenje, gadjenje. Shvatih da taj dogadjaj kao i sve u prošlosti mogu izmeniti u sebi  ako promenim scenario, ako promenim ono što sam zamišljala, ono kako je bilo. Reći…

Svako je divan ako ga probudite

O Bože koliko je predivnih ljudi na ovom svetu. Ma svi su predivni samo ako im date šansu, ako nadjete tu žicu, taj pogled, tu toplinu, to poverenje, taj zagrljaj. Svi su predivni kad oživite divnoću u svakome. Prišao mi je danas čovek za koga su svi govorili da je zao, glup, loš, …Prišao mi…

Kratka opomena

Da,volim da pevam, tačnije-obožavam i to lepo zvuči. Ali, nekada sam pevala da bi se to svidelo drugima i iako sam bila sretna zbog toga, jako sam se trudila da dobacim visok ton, da bude što glasnije, uspinjala sam se, umarala.TRUDILA SAM SE. Trazila aplauz. Danas pevam iz svoje duše, ne pevam nikome, pevam onako,…

O prepuštanju ili…čega ćete se zapravo sećati?

Bude mi nekako mnogo lepo tu i tada. Kada svi utonu u san i ostanem sa svojim sećanjima. Lepim. Mirisima, bojama, zvukovima, dodirima. Da nema tih i takvih sećanja, život bi bio …Inercija. Ne, ne živim u sećanjima. Ali vratim im se kada mi treba ludosti, putešestvija, vožnje, vratim im se kada osetim da me…

Vas je ljudi strah od samih sebe….

Zašto ljudi čudno reaguju na govorne mane, invaliditet,bilo kakav oblik onoga što odstupa od ,,očekivanog” od ,,normalnosti”? Na mentalne poremećaje, uopšte na ljude sa bilo kakvim ,,poremećajem”? I zašto to mora da se naziva poremećenim? Ili je tom izrazu ,,poremećeno” data etiketa nečeg pogrdnog i lošeg, nečega nenormalnog, ludog, opasnog? Ljude kao da je strah,…

Sve je dobro…

I tako,odjednom,ničim izazvano,počeh da izgovaram reči blage, reči iz srca, reči iz duše, reči iz centra sopstva, i počeh da plačem. Ne mogavši da izgovorim sve od suza, shvatih koliko je moj ton, moj glas, moje reči i moje sve to, do tada bilo iz uma, obojeno sećanjima, obojeno razočarenjem, netolerancijom, osudama, odbacivanjem, ali najpre…

Pobediću bezuslovnom ljubavlju

Nisam ja za to. To što mi prebacujete vi svi oko mene, a ponekad i u meni. Vi, glasovi unutrašnji, ti, mi, vi, oni. Nisam ja to. Ne mogu. Nemojte me terati. Nemojte me kritikovati. Pustite me. Takva ću biti najbolja. Pustite me, moje unutrašnje stege, moji unutrašnji glasovi. Pustite me, predrasude. Pustite me, uverenja,…

O dobročiniteljima-progoniteljima iliti nekim energetskim vampirima

Moj najveći strah,moja noćna mora od koje se gušim, znojim, od koje imam utisak da ću da umrem, nestanem, da se raspuknem su tzv. dobročinitelji-progonitelji. To je tip ljudi koji uvek znaju šta je najbolje za vas. Oni znaju i kako ste, kako se osećate,oni  sude o vama iz svoje perespektive. Oni znaju i kako…

Zašto najbolji odlaze?

Zašto najbolji odlaze?Jer su previše senzibilni i teško im je da nose bol ljudi. Jer oni ne vide samo sebe, već osećaju ceo svet… Odlaze ljudi, umiru kažu najbolji. Razboljevaju se teško i umiru iznenada. I ne vidi se koliko pate u medjuvremenu, koliko ih dira sve što se dešava spolja, koliko jedu sami sebe…

Samo da ne izgubim inspiraciju

  Ranije sam se plašila da ne izgubim znanje, da ne zaboravim ono što su me naučili u školi, na fakultetu; plašila sam se da ne izgubim to znanje jer sam mislila da je ono osnov svega – mog života i moje egzistencije. Da se iz njega sve rađa i nastaje. Sve što treba da…

U čast svih žena

Nikada ne zaboravite ko ste I kada vas osudjuju, ugnjetavaju, kada viču, kada su neugodni I kada su zlovoljni i upiru prstom u vas I kada vas ne vole, i kada vas vole I kada vas kude i kada vas hvale Kada vas dižu do visina ali i kada ste na dnu Sami ili sa…

O bakterijama, virusima…i našoj deci

Nijedna bakterija niti virus neće tek tako da nas slomi ako nam nije dobro načet imuni sistem. Previše smo opsednuti tim bakterijama kao nekim aždajama koje će da nam pojedu decu. Dok je moje dete sedelo na podu i slagalo neke viklere za kosu, žena me je opomenula da ga pomerim – da se ne…

Samo ako verujete…

Sva moja unutrašnja muka je nastala onoga trenutka kada sam izgubila VERU. Kada sam izgubila taj osećaj da je sve u redu i da će sve biti u redu. Kada sam dozvolila da me trenutni problemi, ostavljanja, sastavljanja, porodični problemi; kada sam dozvolila da me to pokoleba, skrene, unese sumnju, zaboli, pritisne toliko da sam…

Biti čovek.

Čovek. Biti čovek. Šta se zapravo pod tim podrazumeva? Pod tom rečju da svako do nas treba da bude ČOVEK? Šta je zapravo čovek? Sa velikim Č? Za mene to znači biti otvoren u srcu i usidren u svom identitetu. To su kao dva stepenika koji se nadovezuju jedan na drugi i jedan ne može…

O nežnosti…

Jako često, gotovo uvek  mi se dešavalo da plačem kada odlazim sa nekog putovanja, kratkog vikenda kod roditelja, rodbine, prijatelja, odmora na moru. Tako bi me uhvatila neka neiskazana tuga koju do dana današnjeg nisam sebi mogla da objasnim i evo upravo tup, postade mi kristalno jasno zašto sam ja zapravo plakala tada kada odlazim,…

Rodjena sam da bih umrla

Ta slika o sebi koju tako brižljivo i posvećeno gradimo celog života – to nismo mi. To je slika koju smo proizveli o sebi, o tome kako treba da se držimo, hodamo, ponašamo, šta treba da radimo, čime treba da se bavimo, kakve seksualne apetite treba da imamo; kakav treba da nam bude partner; koliko…

Ta iskonska dobrota

Dešava mi se da plačem pred nekim retkim ljudima, onako tiho, u sebi. Pitam se zašto, i šta se to budi u meni. Ta iskonska dobrota i bezazlenost i iskrenost i sloboda i samim tim, sve zajedno – bezuslovna ljubav. Ta milost, to svetlo u oku koje voli i prihvata sve i svja bezuslovno… I…

Moć večnog trenutka

,,Nema me više, a ipak postojim, samo sam sad u nekom nepoznatom prostoru i vremenu u kojima ne važe moji oslonci, ni moja umeća. Misli mi se, onemele, gužvaju na dlanovima, jer nikada više neće biti kao što je bilo. Ali strah neočekivano posustaje dok sve prekriva laneni sumrak.” Budim se snena i sanjiva i…

Who wants to live forever?

Slušam Boemsku rapsodiju. Ubio je čoveka, sam sebe, upucao, ubio je sebe lažnog, oprašta se od svih, ostavlja sve iza sebe da bi spoznao istinu. Ne želi da povredi nikoga ali ni samog sebe. Više neće biti ono što misle da jeste, što se očekuje. Ubio je to. Tog lažnog sebe. Great pretender. I pretend…

Znati kako živeti lako

Ležim i ulazim neplanirano u meditaciju jer me je povukla predivna muzika koja neprestano ide na stingray kanalu. Polako tonem dublje i dublje, tonem, propadam, ispod još niže i niže, ispod kreveta, patosa, spratova, zgrade, zemlje, lelujam, klizim kao list levo, desno i stižem tamo… Tamo negde u kraj gde sam živela, moja ulica, moje…

Nisam postojala…

Da, ja u petak nisam postojala. Da, bio je taj jedan dan kad u očima, osetilima, osećajima bića oko mene ja nisam zapravo postojala. Ili šta je to što zapravo postoji od nas u očima drugih? Javila sam se to jutro da neću doći na posao. Nisam dobila odgovor. Ni da ni ne ni ok.…

Kratka filozofija života

Ne plašim se ja starenja. Čini mi se da pravi život za mene tek dolazi. Čini mi se da sam živela po nekom šablonu, po nekom uverenju, o tome kako treba i šta treba, po onome zamišljenom od roditelja. Rodiš se, živiš, ideš na posao i odeš na onaj svet. Čini mi se da je…

Kuda ide ovaj svet iliti Avatar

Decembar 2009. Strašno sam nadahnuta da pišem ali me nervira i ova tastatura i ovi zidovi i prozori na koje gledam i hotel u kojem sam sa 2 500 000 pogodnosti koje koštaju djavo i po i EU Policy me nervira i sva ova kvaziudobnost i kvaziboljabuducnost i kvaziperspektivna devojka me nervira. I plače mi…

Poruka za Novu godinu

Sanjala sam san u kom sam se predivno osećala….Taj san puno govori o transformaciji, o prihvatanju svih svojih delova, zaboravljenih, ponekad ,,zabranjenih”. Sanjala sam kako sam u školi, u učionici, u dugoj crvenoj balskoj haljini, predivna, zanosna, lagana, lepršava. A to je sasvim drugačije od onoga kakva sam postala  posle jednog dogadjaja koji  me je…

Te hipersenzibilne osobe

Ne plašim se ja za one što kukaju stalno kako im je ovo ili ono. Stvarno ne. Oni samo privlače pažnju i gledaju kako da iscede u svoju korist malo vaše energije. Oni će preživeti i prebobati sve, samo kad imaju žrtvu. Tih se treba kloniti, iako će vikati, bacati se, urlikati, plakati ako ih…

Nekako nije okej biti okej

Nekako nije ok biti ok. Ako si ok svi te gledaju kao crnu ovcu. Kako to da si ok? Ma kako to? Ma kako to da tako dobro izgledaš? U današnje vreme, zaboga! To današnje vreme koje nam je za sve krivo. Pa i za to što smo debeli, nezadovoljni, ružni, besni, ozlojedjeni. To današnje…

Ne ljudi, vi ne shvatate…

Ne ljudi, vi ne shvatate. Ne trebaju meni vaše pare, vaši pokloni, vaša monumentalna veselja, ručkovi, večere, hrana hrana hrana. Ne trebaju meni ni vaše kuće, stanovi, placevi, polja. Ne treba meni ni vaš društveni ugled, ni pozicija,ni funkcija. Nemojte mi govoriti ništa, molim vas. Meni treba malo topline, samo malo. Meni treba malo pažnje…

Duhovnost u Srbiji-zaraza zvana ,,nepravda”

Da, bavim se duhovnim razvojem i učim ljude kako je naše prirodno stanje, stanje zahvalnosti za sve što nam se dešava. Zahvalnost u dobru nas oslobadja od gordosti, zahvalnost u manje dobrim situacijama nas oslobadja od ozlojedjenosti i besa koje na duge staze postaju opaka bolest. I taj osećaj nas otvara za lepe stvari, dok…