Izađite iz uloga…

Izadjite na trenutak iz uloga koje igrate, da ne kažem glumite u filmu u svoga života: majke, supruge, vrednog i posvećenog radnika, sestre, brata, spasiteljice, negovateljice, borca za socijalnu pravdu, doktora, frizera, i na trenutak se usresredite na predeo izmedju srca i stomaka. Tu je centar naše životne svrhe.

Setite se sebe kao deteta, razigranog i bezbrižnog, jer to je vaše prirodno stanje. Šta ste tada najviše voleli da radite? Šta vas je tada činilo istinski radosnim i srećnim i zašto to ne radite sada?

Ponovite to pred spavanje, kada tonete u san, usresredite se na svoje telo i pitajte ga, pitajte to dete u sebi,šta je najviše volelo da radi, šta ga je najviše radovalo? U tom stanju medju javom i medj snom mi izlazimo iz uloga, iz moranja, iz svesnog i ulazimo dublje u sebe…

Radite to što vam tada dodje, upražnjavajte to svaki dan, jer samo radeći ono što nas istinski raduje mi stižemo do svoje životne misije i svrhe, to jest do odgovora, zašto smo došli na ovu planetu…

No Comments Yet

Comments are closed