Strah od smrti

Nema straha da ćemo otići dokle god nemamo vremena da osetimo to. Dokle god smo toliko strastveno i nesebično zaokupljeni stvaranjem i davanjem svetu, nema straha od kraja.

Jer bolest nema tu šta da traži. Kao i nijedna negativna emocija. Tu nema mesta tugi, krivici, strahu, jer je strast za stvaranjem i ta energija toliko snažna; radost od datog i napravljenog nepresušna; da poništava svaki strah. Tu čovek nema vremena da ode. I ako se to desi, desi se iznenada.Čovek ode u procesu stvaranja.

Ali nije se plašio, nije bolovao, nije predviđao, nije bio zaokupljen sobom i svojim simptomima već onim što ima da da svetu.

S tim se budi ujutro, o tome misli, na tome radi i sa tim leže da spava.

I tu nema nikakvog mesta za strah od smrti ili bolesti.

Da, oni sa previše kreativnog potencijala možda deluju ,,sebično” jer nemaju vremena za druge stvari. Možda za porodicu, decu, ali njihova misija je mnogo veća od svega toga. Kreativni naboj je ogroman i traži pražnjenje.

Ali oni će ostaviti mnogo više toj deci u amanet. Gledajući ih dok stvaraju, ta deca će naučiti kako treba živeti.

Zato tamo gde ima svsishodnosti, ljubavi, kretivnog rada, inspiracije, nema mesta strahu od bolesti i smrti.

Stvarajući postajete besmrtni. U sebi i van sebe.

No Comments Yet

Comments are closed