O nezaštićenosti…

Najgori osećaj je da te nisu zaštitili a mogli su. Gori osećaj čini mi se nego kad neko direktno zlostavlja. Gori. Gore je kad neko gleda zlostavljanje i nemo stoji. Posmatra. A po prirodi stvari, instinkt, nagon, priroda je takva, ljudi, ljudska priroda je takva, i moja, da skačem kada napadaju. Nekog mog ili bilo koga. Ljudi koji to ne rade, kada nemo gledaju, njima su ozbiljno zamrli svi instinkti životni. Mnogo se plaše. Oni su mrtvi. Majke koje ne zaštite, ne znam, verovatno se plaše istog nasilja. Jer su bile i same zlostavljane. Zato im oprostite. Iako su te rane-osećaj bespomoćnosti i nezaštićenosti-najjače i najbolnije. 

I onda ceo život štitiš samog sebe. Stalno se nešto braniš. Imaš osećaj da te stalno neko napada. Stalno si u tom modu odbrane. Stalno neki nedefinisani objekat preti da dodje i da raznese sve u tebi i oko tebe, a nema baš nikoga da te zaštiti. To je taj osećaj.

A najjači osećaj je osećaj da si bezbedan. Siguran. Zaštićen. Osećaj u tebi da je sve u redu. Da uvek imaš gde da se priviješ. Uvek. Gadno je kad nisi imao gde, a bio si napadan. Da se priviješ. Da se sakriješ. Da se utešiš. Da se zaštitiš.Da TE zaštite. 

Roditelji, zaštitite svoju decu. I na najmanji mig nasilja, verbalnog ili fizičkog, modrice, podlivi, ne zatvarajte oči. Naučite decu da brane sami sebe time što ćete ih vi braniti. Time što će se osećati zaštićeno i sigurno. Time što će osetiti vašu snagu. Nema te institucije koja ih može više braniti od osećaja kojim su zadojeni od roditelja. Osećaja da vole sebe, znaju kada treba sebe da zaštite i KAKO.Gledajući vas.

Nema goreg osećaja od osećaja nezaštićenosti i bespomoćnosti. 

Zato umesto da kupujete, brinete da li sede na hladnom betonu, piju hladno, jedu zemlju ili se valjaju po zemlji, bolje ih zaštitite od emocionalnih rana.

Jer te rane se leče ceo život.

Lako ćemo mi i protiv virusa i bakterija i prljavih ruku, ali duševne traume, to je Boga mi, veoma teško. 

A niko nas ne uči tome.

Samo je hajka na bakterije, vakcine, viruse. Da li se inhalira? Da li je vakcinisano? U redu je sve to, a da li je tužno, povredjeno, da li je ljuto, na to niko ne reaguje!!!

Ljudi moji u kolikoj smo zabludi. Emocionalni i mentalni poremećaji i emocionalne i mentalne rane bole nezamislivo. I ostavljaju traga na kvalitet života, na ceo život.

Štitite svoju decu, ljubavlju. Neka osete VAŠU SNAGU I ZAŠTITU. I tako će biti zaštićeni za ceo život.
Jer imunitet je identitet.
Grlim vas.

No Comments Yet

Comments are closed