Da li biste mogli?

Zamislite da Vama, baš Vama, sva bogatstva ovoga sveta dolaze u susret. Svo obilje, sve što ste ikada želeli, apsolutno sve Vam je tu sada, baš tu nadohvat ruke, sve je Vaše, samo trebate to da uzmete, da pružite ruku, da otvorite ruke u zagrljaj, da otvorite šaku, da otvorite srce, da se otvorite, da dozvolite.

Sve je tu, sve Vam je otvoreno, sve Vam je dostupno, sve, oduvek i zauvek. I novac i partner i posao koji volite i sva obilje o kojima ste maštali da želite.

Zamislite sve to da je tu. Osetite da Vam ide u susret, da Vam je blizu. Samo treba da udjete u to obilje. Da se otvorite. Da uzmete.

Kako se osećate?

Šta osećate?

Jeste li lagani u vezi toga?

Da li biste mogli da primite?

Da li ste otvoreni da primite?

Osećate li nevericu, otpor?

Da li se radujete, ili? Postoji neka bojazan?

Ili strah?

Ili zebnja?

Od čega?

Ili pak verujete da je to nemoguće i vi to ne zaslužujete?

Ne, ne, to je nemoguće!

Pa kako ću ja to!

To ne može meni da se desi…

Preispitajte se kako se osećate u vezi toga i u šta vi zapravo verujete.

I sada….

Dobili ste svo to obilje, živeli, da li ste uživali, ne znam, ali da li možete sad sve to da pustite, izgubite i živite po starom?

Da li možete da izadjete iz toga, da sve nestane?

Zahvalni, ozlojedjeni, razočarani, ljuti? Ili opet zahvalni što ste ipak osetili to, nešto?Ili razočarani zbog ,,gubitka”?

,,Bože kako da ti se zahvalim?”

,,Samo budi sretna. Budi.Budi zadovoljna. Sada. Zbog ,,malih stvari”. Zbog treptaja sreće, ljubavi, radosti, bilo čega lepog. Jer ne postoje male ni velike stvari ni male ni velike ljubavi. Ni kratke ni duge. Moramo biti zahvalni na svakom treptaju mira, zadovoljstva, radosti, ljubavi. Trajalo 5 minuta, 5 sati, 5 meseci, 5 ili 50 godina. Jer iz zahvlanosti za treptaje umesto nezadovoljstva jer je to ,,nedovoljno” i nismo dobili ,,dovoljno”, izlazi sve veliko. Pa i velike ljubavi.

Zato budi sretna. Budi. Sada i ovde.

To mi je najveća zahvalnost.”

No Comments Yet

Comments are closed