Zahvalnost za bol

Iako je on ,,neodgovoran”, a ja ,,odgovorna”, ja duboko prihvatam sebe. Iako sam besna i nervira me njegova ,,neodgovornost”, ja duboko prihvatam sebe. Jer to što me nervira je potisnuto moje. A potisnuto moje je ono što ja ne smem da budem. Zato dajem sebi dozvolu da budem ,,neodgovorna”. Da budem kao dete. Bezbrižna i razigrana. Preveliki sam teret ponela zbog uverenja da nije dozvoljeno biti kao dete, razigran, opušten, prepušten. Pa i neodgovoran. Otpuštam teret koji sam sebi nametnula. Hoću da budem dete. Barem ponekad. I prihvatajući njegovu ,,neodgovornost”, prihvatam sebe. Svoju potrebu da budem ,,neodgovorna”. Duboko prihvatam sebe. Otpuštam stalnu potrebu da budem odgovorna. Previše sam ponela tereta odgovornosti i tudjih i sopstvenih. Dajem vam vaš teret, vraćam vam.

Budi kao dete. Zdravo je. Moguće je, dopušteno je, dozvoljeno je.

Hvala ti što si me naučio. Hvala ti. Iako me je tvoja neodgovornost zaista skoro dovela do propasti moralo je dogoreti da bih shvatila. I prihvatila u sebi u telu. Prigrlivši tebe, prigrlila sam nju, malu u sebi koja nekada nije smela, koja je bila tužna, bilo je zabranjeno, nedopustivo…Potisnula je svoju razigranu prirodu…Hvala ti, hvala ti, hvala ti za sav bol. Jer to je MOJ BOL NEPRIHVATANJA SEBE.

Zahvalite se za bol koji vam neko nanosi. Jer to je vaš bol neprihvatanja svojih bolnih sećanja. Neopiranje, prihvatanje, zahvalnost. Grlim.

No Comments Yet

Comments are closed