Mera ljubavi

Mera ljubavi prema deci nije koliko se brinemo, koliko smo se ,,mučili” da ih ,,obezbedimo”; mera ljubavi nisu ,,žrtve” koje su pale. Mera ljubavi nije da ih zivkamo i govorimo kako se brinemo, kako nismo otišli na put od brige; mera ljubavi nije opominjanje, proveravanje, kontrola…
Mera prave ljubavi je koliko mi uspevamo da prihvatimo sve izazove koje donosi odrastanje našeg deteta, koliko uspevamo da to obradimo sve u sebi i damo mu puno poverenje da je sve dobro, da će sve biti dobro; da ono MOŽE da ostvari svoje snove, samo smo mi tu da ga podržimo a ne da mu sečemo krila brigom i kontrolom. 
Dato svakome, ne samo detetu, poverenje, toplina i podrška, bez imalo brige ili sumnje u dobar ishod, ma koliko beznadežno izgledalo, jeste najveća snaga koja vodi isceljenju i prevazilaženju baš svakog problema. 
A granice postaviti samo tamo gde postoji realna opasnost da povredi sebe. I toga mora dete da bude svesno. Ne treba da se plaši, ne da ima preteranu emociju straha, nego da je oprezno, tj, SVESNO, da vatra može da opeče. Ne treba se plašiti vatre jer ona ima milion dobrobiti, ali treba imati svest o opasnostima. E tu se postavljaju granice. Tu se prihvata odgovornost za sopstveni život, skačeš ili ne. Svestan si da može da opeče. 
To su čvrsti bedemi na kojima se gradi sloboda,sigurnost, samopouzdanje i poverenje…

No Comments Yet

Comments are closed