Da, ja sam terapeut

,,Živeti ono što učiš druge, biti primer toga, to je suština. “

,,Samo ranjeni iscelitelj može zaista lečiti.” Irvin Jalom

Da, ja sam terapeut i  prenosim vam svoje znanje ali primenjeno u  ličnom radu. Prenosim znanje koje je  zabibereno mnostvom ličnih spoznaja, skidanja slojeva i slojeva, uvida, prihvatanja, suza, radosti,ali pre svega, velike dugogodišnje patnje. Bila sam prinudjena da toliko upoznam sebe I svoje načine reagovanja, kao I da nadjem svoj put na kome ću biti istinski sretna. Prošla sam više vrsta klasične psihoterapije, kvantnu medicinu, homeopatiju, makrobiotiku, mislim na lični rad-rad na sebi, i šta još sve ne, u potrazi za mirom. Dok nisam našla ono što je zadovoljilo moje osećaje u vezi toga kako treba lečiti i dušu i telo.

Dobro birajte i pažljivo svoga terapeuta. Birajte sretne ljude, tople ljude, ljude koji svojim primerom pokazuju da je to što vam govore tačno. Jer su to primenili prvo na sebi. Nema veze što su oni sve to lepo naučili. Ali praktikovanje je mnogo važnija stvar. Dakle, birajte terapeute koji su živi primer onoga što vam govore. Pa  kako će prihvatiti vas  i vaše izazove ako nije prihvatio svoje?

Smatram da je za uspeh terapije osim ogromnog znanja i iskustva, potrebna toplina, prihvatanje  i poverenje terapeuta. Ali istinsko prihvatanje. Ne  ono glumatanje-oprostite ali liči na to ili onaj tužan pogled pun ,,saosećanja” na koji sam nailazila, nego istinsko prihvatanje. Ne, terapeut ne treba da se ,,utopi” u vas i da se rasplače. To nije prihvatanje, to nije toplina. Tu on biva zapljusnut, ispao je iz svoje uloge, iz svoje stabilnosti, iz svoje ose iz koje može da Vam pomogne. Nekada se i to dešava, ali to znači da još neke stvari nije razrešio sa sobom. I to je dobro.Podstiče na dalji rad.

Terapeut treba da bude stub, stabilan kao stub, kao zemlja, da sija i obasjava kao sunce i da je topao  kao  ….ne znam kako, ali ta toplina i poverenje. Jer svi smo mi tu zbog nedostatka neke bazične topline i prihvatanja I poverenja u sebi… Pa se na to lepi sve ostalo u funkciji prilagodjavanja životu.

I terapeut je isto živ čovek. Ali on prvo ima dar. Da oseti, da sasluša. To je dar. Da oseti vašu vibraciju. Neki to imaju manje, neki više, neki nemaju, ali za mene je to jako bitno. To su tzv hipersenzibilni ljudi. Tako bi trebalo biti. Jer um je um, ali on misli, on ne oseća. S time se čovek radja. To se nažalost ne može naučiti.

Terapeut  je već prošao to zbog čega ste vi došli, na neki način. Već je trebalo to sve da oseti. Jer kako, ali kako može da sve to razume ako nije? Kako će sa toliko žara i želje da vam pomogne, ako i sam ne zna šta je to?

Terapeut ima strpljenja.

I terapeut svojim primerom i svojim životom treba da je živi primer onoga što vas uči. Jer kako će vama da prenese, inspiriše, isceli, ako to već nije uradio sebi, svojoj porodici u svojim odnosima?

Da, ali ako sam terapeut i ja sam živ čovek. Ima dana kada mi se zuri u prazno. Ne mogu da meditiram, tapkam, vežbam, da se balansiram kada ispadnem iz balansa. Tako je kako je. Želim da me svi ostave na miru i da me niko ništa ne pita. Hej hej hej danas nisam baš ok. Ali to je moj život i prihvatam njega i sebe u njemu i sve ljude u njemu jer i to sam ja ☺. Terapeut nije božanstvo. Samo što zna I ume da se brzo povrati. Grlim vas.

No Comments Yet

Comments are closed