Bezgrešni ste?

Uživeh se u jedan dogadjaj koji se davno desio i osetih ono što sam tada osetila kao mala. Mučninu u karlici, gadjenje, teskobu u želucu, gadjenje, gadjenje, gadjenje. Shvatih da taj dogadjaj kao i sve u prošlosti mogu izmeniti u sebi  ako promenim scenario, ako promenim ono što sam zamišljala, ono kako je bilo.

Reći ćete, pa čemu sve to i kako možeš promeniti neku stvar u prošlosti koja te pogodila?

Mogu.

Ako zamislim scenario kakav sam želela da bude. Dogadjaj taj isti ali koji me ne bi pogodio nego bi me opustio, razveselio, razgalio.

Pomislila sam: ,,Kako je to trebalo da izgleda da mi ne izaziva ovoliko gadjenje i teskobu? Šta je to što mi je tu smetalo?“

S početka mi nije bilo sasvim jasno, a onda polako pustih telo da mi da odgovor.

Shvatih da je to što mi je smetalo bilo-skrivanje istine, skrivanje sebe, predstavljanje lažne slike o sebi da bi se stvari i osobe držale pod kontrolom. Da bi bio/bila primer kako treba i mora. Da ne bi posrnuli.

Shvatih da mi se gadilo to skrivanje sebe i pravljenje lažne slike asketizma i perfekcionizma koga nije bilo ni na pomolu, samo je takva slika odavana – king of the world. Da bi krivio/krivila druge kako nisu kao on/ona. Bezgrešni.

Zamislih sliku u kojoj svi otvoreno pričamo, govorimo šta volimo i ne volimo; ne skrivamo svoje strasti, ljubav, ne skrivamo da smo ljudska bića koja vole da žive i uživaju. Koja mogu i da se posvadjaju i to je normalno. I da pogreše. I da zgreše.

I bi mi mnogo lakše. Laknulo mi je od te slike.

Zadržah u sebi tu sliku istine, tu sliku čovečnosti, prizemnosti. Da svi smo mi prvo ljudi, pa onda sve ostalo. Ne zaboravite to. Ne pravite božanstva od sebe jer će to koštati vas same ali vašu decu i partnere. To opterećuje. To nije istina. Istina je tako lepa i nesavršena.

I obožavam tu nesavršenost. Obožavam život pun strasti, grešaka, šarenila. To me čini živom i pre svega…zdravom.

Grlim vas.

No Comments Yet

Comments are closed