Kratka opomena

Da,volim da pevam, tačnije-obožavam i to lepo zvuči. Ali, nekada sam pevala da bi se to svidelo drugima i iako sam bila sretna zbog toga, jako sam se trudila da dobacim visok ton, da bude što glasnije, uspinjala sam se, umarala.TRUDILA SAM SE. Trazila aplauz.
Danas pevam iz svoje duše, ne pevam nikome, pevam onako, pevam jer kada se probudim imam muziku u telu koja hoće da izadje, imam pesmu koja se peva u meni i traži da je otpevam naglas jer je to jednostavno potreba duše. Ali često mi tu pesmu ne čujemo jer smo u žurbi i sopstvenim mislima, jer smo u glavi.
Da, jutros je u meni išla jedna pesma od kada sam oči otvorila, ja sam obavljala jutarnje rituale, doručak, vrtić, a ona je pevala u meni, opominjala me da je tu i da treba samo da stanem i da počnem. I ja je otpevah, više puta. I bi mi lep dan. I sad je pevam. Ali ne trudim se, pevam je lagano, u svom ritmu, ritmu duše. I to se bolje i dalje čuje od one predjašnje pesme u kojoj sam se trudila da me čuju.

Ljudi zaista uživaju u onome autentičnom što se prenosi. Mnogo smo zaokupljeni standardima, ,,kvalitetom”, pravilima, uverenjem da se treba mnogo truditi, ali svima zastane dah pred autentičnim, onim što je iskonsko, prirodno, jednostavno.Onim što je LAKO. Lakoća=sreća.

Žena za kojoj se svi okreću nije žena koja je tip-top sredjena, već ona koja ima lakoću u telu u glasu u pokretu u osmehu.
Tako je i sa svima nama.
Trudimo se da se ,,svidimo” i da nas vole, i menjamo se, trudimo se, zaboravimo ko smo, a zapravo izgleda da to nikada nismo ni znali?
Jer nismo čuli muziku u sebi..Ovu https://www.youtube.com/watch?v=hqPkKbtfajE
Grlim vas

 

 

No Comments Yet

Comments are closed