O bakterijama, virusima…i našoj deci

Nijedna bakterija niti virus neće tek tako da nas slomi ako nam nije dobro načet imuni sistem. Previše smo opsednuti tim bakterijama kao nekim aždajama koje će da nam pojedu decu.

Dok je moje dete sedelo na podu i slagalo neke viklere za kosu, žena me je opomenula da ga pomerim – da se ne prlja i da ne prlja ruke. Zbog čega? Ja ću da prekidam njenu radost i ushićenost igrom da se ne bi isprljala? Pa taj plač sto je odvajam od njene duševne zanimacije naneće joj mnogo više štete nego bilo šta što može da pokupi sa poda. Pantalone i ruke se veoma lako operu ali duševne rane veoma teško, verujte. Zato nemojte vikati na dete kada se isprlja ili šljapka po bari, ili se iskvasi. Neka, ono je radosno dok to radi,a ta energija sreće i radosti obnavlja imuni sistem i zdravlje više nego bilo šta drugo na svetu. Pustite ih da se raduju. Kao što rekoh, sve će se oprati do duševnih rana i tuge. Može i to, ali nekada treba ceo život.

I ti antibiotici. Kad god mi se dete malo zakašljalo ili šmrkalo, pitali bi me jesam li dala antibiotik. Da li sam koristila inhalaciju ili sirup. Alo bre ljudi, ja nisam do sada davala antibiotik mom detetu. Kada dobije temperaturu pustim je malo, jer temperatura je prirodna odbrambena reakcija tela. Telo se prirodno brani visokom temperaturom. Pustite ga da se odbrani, tako stiče snagu i imunitet. Vidim da svi trče odmah da rade krvnu sliku da vide leukocite, znači neutrofile, limfocite, monocite i taj famozni crp. Ako se desi da je taj crp visok, nastupa frka i panika. Jao, crp mu je…..dala sam mu…..(najjači antibiotik) ….jesi li je inhalirala ili si joj dala sirup antibiotski?

Nisam ni jedno ni drugo ni treće. Ne vadim krv kao mahnita odmah, ne dajem lek odmah, pa čak ni za skidanje temperature, pustim da organizam sam reaguje jer telo ima prirodne mehanizme isceljenja. I posmatram dete. Da li je veselo, da li je klonulo, kakvo je, to mi je glavni reper. Zaboravili smo da posmatramo ljude, decu. Ne gledamo nikoga, ne slušamo nikoga. Radimo iz naučenog, delamo iz nečega od čega nam je ispran mozak i što smo naučili tokom života od ljudi i medija koji imaju interes da nas kljukaju lekovima i svakakvim proizvodima. Nemamo više svoje ja, izgubili smo iskonsko prirodno u sebi. Osnovne nagone, potrebe za pažnjom, zagrljajem. Neće vam antibiotik spasiti dete ako nije voljeno i ako mu ne pridajete dovoljno pažnje.

Energetski centar imuniteta je srčani centar, dakle u srcu, u timusu iza grudne kosti. Tu je negde i središte naše duše, našeg sopstva. Ako hoćete da vam dete bude istinski zdravo pohvalite ga, podržite, posmatrajte ga, vodite ga napolje, smejte se , trčite sa njim. Nemojte se svadjati pred detetom ,nemojte vikati, nemojte svoje potisnute strahove koje ste pokupili odasvuda projektovati na dete. Dete je čista savršena tvorevina koju treba samo zalivati ljubavlju i posmatrati i grliti, i govoriti kako je predivno i kako ste mu zahvalni što je vas izabralo za roditelja. Deca biraju vas, a ne vi njih. Tako njihov srčani centar raste i razvija se. Razvija se njihov kapacitet za samoprihvatanjem i samopoštovanjem, a samim tim i kapacitet za njihovu srecu i radost. To je ključno za imunitet, kao i boravak napolju, smeh, dobre vibracije.

Okanite se lekova i antibiotika.To im neće mnogo pomoći. Samo ce stalnim kljukanjem uništiti njihove prirodne mehanizme za isceljenje. Ja jesam doktor i svašta sam naucila na medicinskom fakultetu , ali ni medicina nije više ono što je bila. Sada govorim po unutrašnjem osećaju koji me nikada nije prevario. Nikako ne govorim da ih nikada ne treba uzimati. Samo zna se tačno kad,koliko i zašto.

Moje dete je samo jednom bilo bolesno, ali zato se svako jutro  budi sa osmehom, muzikom i igrom.
To mu najvise greje srce i dušu i podiže imunitet.

Nisam savršen roditelj, samo vam kažem.Pustite ih da se igraju.

No Comments Yet

Comments are closed