Kuda ide ovaj svet iliti Avatar

Decembar 2009.

Strašno sam nadahnuta da pišem ali me nervira i ova tastatura i ovi zidovi i prozori na koje gledam i hotel u kojem sam sa 2 500 000 pogodnosti koje koštaju djavo i po i EU Health Policy me nervira i sva ova kvaziudobnost i kvaziboljabuducnost i kvaziperspektivna devojka me nervira.

I plače mi se. Ugušena sam. Evo me peti put u Briselu, a drugi put u zadnje dve nedelje. Beograd, Amsterdam, Brisel; Beograd, Prag, Brisel…….Check in i skidanje čizama, otvaranje torbi, skidanje kaiša, i……..Šta sve još ne….Pitam se kuda ide ovaj svet. Zašto ovoliko kontrola? Zar smo toliko ogrezli u kriminalu, nasilju, zločinima? Zašto?

Zato što su ljudi siromašni. Zato što su ljudi agresivni. Zato što su ljudi bolesni. Zato što se narušava prirodni tok stvari. Zato sto se ide protiv zakona prirode. Zato što manjina vlada većinom. Zato što se lagano ali sigurno nameću stilovi života, pa si totalno IN ako ih furaš, odnosno totalno si OUT ako ih ne furaš. Glup si u društvu.

Mene su našli da proveravaju na aerodromu, da me skidaju, pipaju, otvaraju torbu.

A nikada mrava nisam zgazila.

Mene naučenu samo da volim i da širim ljubav.

Eeeeeeeeeeee. Od svih koji su bili prisutni, mene su našli. Ja sam im sumnjiva jer imam kaiš koji pišti, kapi za oči jer su mi suve od buljenja u kompjuter i karmin pri ruci da se lepše osećam u trenucima kada mi padne moral.

Muka mi je malo. Malo više.

Muka mi je. Ali nalazim put. Moram da radim, da zaradim. Ali ne smem ni da zaboravim svoju suštinu koja je čista priroda. Netaknuta. Zna da voli kad je neguješ, ali i da razara ako je uništavaš.

Bože, koliko sam samo stvari ponela na ovaj put. Ne mislim na garderobu. Mislim na laptop, USB, mobile phone, slušalice, skype, facebook, agendu, ipod……Zar nije malo mnogo?Zar nisu ljudi ranije bili srećni i bez toga?

Zamara me sve to.

Avatar. James Cameron, živa legenda američke i svetstke kinematografije.

James Cameron, you are a king of the world. Podsećaš ove ljude I ovaj svet kolika opasnost preti od sadašnjih stremljenja civilizacijskih. Podsećaš nas mislim poslednji put kakva harmonija treba da vlada po svim zakonima prirode I kolika opasnost preti kada se ta harmonija narusava. Podsećaš nas koliko smo ogrezli u materijalizmu a koliko je malo potrebno da budemo srećni. Samo kada bi oslušnuli prirodu. Kada bi svako od nas osluškivao prirodu. Majku prirodu  i njene zakone kao sto to rade Navi. To je savršenstvo koje je tako jednostavno dokučiti. Gledajući film plakala sam žaleći što nisam stanovnik Pandore. Na njoj nema ni bolesti. Jer vlada ravnoteza. Ljudi su različiti, ali poštuju jedni druge. I poštuju zakone prirode. Poželela sam da odem negde tamo. Zamišljala sam sebe kako u japankama i beloj prozirnoj haljini šetam obalom dok osluškujem zvuk talasa tamo negde daleko gde se poštuje prirodna ravnoteža…..

No Comments Yet

Comments are closed